MACEDONIA FORUM - MAFF

MAKEDONSKI FORUM -MAFF, Ako ste osetlivi na psovki, gadosti,omalovazuvanja i slicno , Ve zamoluvame ne vleguvajte na Forumot!!!
 
HomeHome  PortalPortal  Прашања/ОдговориПрашања/Одговори  БарајБарај  ЧленовиЧленови  Членски групиЧленски групи  Регистрирајте сеРегистрирајте се  ВлезВлез  

Share | 
 

 Македонски манастири

Преглед на претходна тема Преглед на наредна тема Go down 
АвторПорака
darko prosev
Newbie
Newbie


Број на мислења : 18
Age : 41
Registration date : 2008-05-11

ПишувањеПредмет: Македонски манастири   23rd Мај 2008, 12:37

ова тема ја отварам за да може да се запознаеме со нашите манастири кои ги има многу,кои преставуват нашата традиција,култура и архитектура со еден збор душа и тело на на нашиот идентитет
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот
darko prosev
Newbie
Newbie


Број на мислења : 18
Age : 41
Registration date : 2008-05-11

ПишувањеПредмет: Re: Македонски манастири   23rd Мај 2008, 12:45

MANASTIR "SV. JOVAN BIGORSKI"


--------------------------------------------------------------------------------

MANASTIR "SV. JOVAN BIGORSKI"



Makedonija e bogata so manastiri. Tie se del od nejzinata dolga i bogata tradicija. Eden od najubavite od niv e nesomneno manastirot "Sveti Jovan Bigorski". Se nao|a vo prekrasniot kawon na rekata Radika, desetina kilometri pred slivot vo Debarsko Ezero. Mestoto e blagosloveno so mnogu izvori i prekrasna klima - vo zima topla, vo leto ladna. Vo blizina se nao|aat selata Rostu{e, Bitu{e i Trebi{te naseleni prete`no so muslimani, no ima i hristijani, a site se Makedonci.



^udotvornata ikona na Sveti Jovan Krstitel

Manastirot e osnovan vo dale~nata 1020 godina od monahot Jovan od Debar koj toga{ stanal Ohridski arhiepiskop. Posveten e na Krstitelot Gospodov, Sveti Jovan Krstitel, za kogo samiot Isus Hristos rekol deka me|u rodenite od `ena nema pogolem od nego. Samoto osnovawe stanalo otkako na mestoto na sega{niot Manastir e pronajdena ikona na Sveti Jovan Krstitel kako lebdi nad izvorite. Ovaa ikona se poka`ala ~udotvorna i do denes e edno od najgolemite bogatstva na Manastirot. Vo sredniot vek Manastirot e va`en kni`even centar. Ru{en i obnovuvan e pove}epati. Sega{nite zgradi na Manastirot se od XVIII i XIX vek. Ikonostasot e so prekrasna drvorezba izrabotena me|u 1829 i 1835 godina od majstorite Marko i Petar Filipovski od Gari. Raspolagal so bogata biblioteka. Golem del od rakopisite se razgrabeni.

Manastirot e osnovan vo dale~nata 1020 godina od monahot Jovan od Debar koj toga{ stanal Ohridski arhiepiskop. Posveten e na Krstitelot Gospodov, Sveti Jovan Krstitel, za kogo samiot Isus Hristos rekol deka me|u rodenite od `ena nema pogolem od nego. Samoto osnovawe stanalo otkako na mestoto na sega{niot Manastir e pronajdena ikona na Sveti Jovan Krstitel kako lebdi nad izvorite. Ovaa ikona se poka`ala ~udotvorna i do denes e edno od najgolemite bogatstva na Manastirot. Vo sredniot vek Manastirot e va`en kni`even centar. Ru{en i obnovuvan e pove}epati. Sega{nite zgradi na Manastirot se od XVIII i XIX vek. Ikonostasot e so prekrasna drvorezba izrabotena me|u 1829 i 1835 godina od majstorite Marko i Petar Filipovski od Gari. Raspolagal so bogata biblioteka. Golem del od rakopisite se razgrabeni.

@ivotot vo Manastirot e obnoven vo 1995 godina so doa|aweto od Sveta Gora na otec Partenij, sega negov igumen. Denes bratstvoto go so~inuvaat petmina monasi - otcite Partenij, Makarij, Dositej, Vartolomej i Hrisant. Se prijavuvaat i pove}e isku{enici, no malkumina izdr`uvaat poradi te`inata na mona{kiot `ivot, za{to monahot se odrekuva od sebe za da mu se predade na Boga i pove}e ne `ivee za sebe, tuku za Boga i za bli`nite. Ottamu mnogu ~udni se obvinuvawata {to se slu{aa porano deka nekoj gi zaveduval lu|eto ili gi prinuduval da stanat monasi, za{to samo ~ovek so silna vera, so silna qubov i mnogu jasna cel mo`e da stane monah, a "zavedenite" imaat meseci i godini isku{eni{tvo, odnosno imaat vreme da se premislat.

Denot vo Manastirot zapo~nuva me|u tri i pet ~asot nautro. Monasite gi ~itaat svoite utrinski molitvi, a klepaloto tripati predupreduva za nabli`uvaweto na utrinskata slu`ba. Po ~as i polovina utrinska slu`ba zapo~nuva sveta liturgija. Ovde liturgija se slu`i sekoj den bez isklu~ok. Se pee na prekrasnoto vizantisko svetoote~ko peewe - kaj nas retko se slu`i po novoto i dosta trivijalno peewe na Mokrawac. Slu`bata zapo~nuva vo temninata na no}ta. a zavr{uva vo svetlinata na utroto. Utroto doa|a paralelno so tekot na slu`bata koja n# vodi od temnite predhristijanski vremiwa niz Golgota i krstot do pobedata nad smrtta i temninata, do Voskresenieto. Monasite i vernicite se pri~estuvaat so teloto i krvta Hristova. Taka noviot den se do~ekuva i so srceto.

Potoa site se povlekuvaat po svojata rabota. Vo Manastirot nikoj ne sedi, tuku sekoj si ima svoja obvrska {to ja ispolnuva kako poslu{anie, kako del od mona{kiot podvig. Ni{to ne se vr{i bez blagoslovot na igumenot. S# se pravi so qubov.

Osven za vreme na postite, monasite postat sekoj ponedelnik, sreda i petok, no i vo preostanatoto vreme na nekoj na~in postat, bidejki nikoga{ ne jadat meso. Duhovnoto vozdr`uvawe pak trae postojano. Se jade prv pat vo 10.00 ~asot. Na masata nikoga{ ne se sami, za{to postojano ima gosti. Jadeweto zapo~nuva i zavr{uva so molitva. Sekoj monah si ima svoe molitveno pravilo {to treba da go ispolnuva vo tekot na denot. Nekade po pladne ima mal odmor koj ~esto se preskoknuva. Vo {esnaeset ~asot se dr`i ve~erna slu`ba so koja zapo~nuva noviot hristijanski den. Potoa sledi ve~era, a po nea vo sedum ~asot pove~erje pridru`eno so akatist na Presveta Bogorodica, osven vo ponedelnik koga ima akatist na Sveti Jovan Krstitel. Po pove~erjeto sledi ispoved, vo koja gostite i monasite si gi ispoveduvaat svoite grevovi i dobivaat prostuvawe za niv. Taka vernicite se podgotvuvaat za primawe na Svetiwata na Svetinite - teloto i krvta Hristova. Za{to nasproti pogre{no odoma}inetiot obi~aj da se vr{i pri~estuvawe samo ~etiri pati godi{no, ovde po primerot na Sveta Gora se pri~estuvaat ~etiri pati nedelno i vo praznicite. Denot monasite go zavr{uvaat so svoite ve~erni molitvi.

Povle~eni od svetot vo ti{ina da go slavat Boga, monasite nikoga{ ne ostanuvaat sami, spored zborovite vo Evangelieto: "Ne mo`e da se sokrie grad {to stoi na vrv planina". Mnogu lu|e baraj}i pomo{ go nao|aat patot do Manastirot i monasite nikogo ne vra}aat nazad. Ovde doa|aat lu|e so sekakvi problemi i mnogumina nao|aat iscelenie. Duri i muslimanite od okolinata doa|aat da se molat ili da zemat sveta voda od izvor~eto {to te~e vo edna od dvete manastirski isposnici za koja velat deka le~i neplodnost. Za silata na ~udotvornata ikona se raska`uvaat legendi. Za realnosta na iscelenijata svedo~at srebrenite privrzoci so bebiwa na niv i srebrenoto pokritie na ikonata napraveno od darovite na blagodarni vernici {to dobile iscelenie. ^esto doa|aat da se le~at mladi lu|e uni{teni od drogata ili voop{to vernici koi baraat duhovna hrana, mir, sovet i uteha.



Kov~egot so mo{ti na svetitelite

Nekoga{ Manastirot poseduval golemi imoti podaruvani od vernicite niz vekovite. Sega ne poseduva skoro ni{to. Imotite se odzemeni od komunistite pred pedesetina godini i u{te ne se vrateni. I pokraj nemaweto stabilna finansiska osnova, blagodarej}i na pomo{ta na blago~estivi lu|e, Manastirot ne samo {to opstojuva i se obnovuva, tuku i im pomaga na site {to imaat potreba od toa. Vsu{nost, monasite go sledat evangelskiot princip "pobla`eno e da se dava otkolku da se zema" i s# {to imaat go delat so lu|eto. Ven~avaat i kr{tevaat besplatno zadovoluvaj}i se so radosta od nastanot. I ne samo toa. Na desetina kilometri na bregot na Debarskoto Ezero bratstvoto go gradi (ili poto~no go obnovuva) manastirot "Sveti \or|i" vo Raj~ica. Ova treba da bide `enski manastir koj }e funkcionira pod uprava na "Sveti Jovan Bigorski".



Mona{kiot konak vo "Bigorski"

Manastirot poseduva golemo kulturno i duhovno bogatstvo. No, najgolemo bogatstvo nesomneno se mo{tite na svetcite i par~eto od ^esniot Krst na koj bil raspnat Gospod Isus Hristos. Ovde ima delovi od mo{ti na Sveti Jovan Krstitel, Sveti Jakov-brat Gospodov, Sveta Julita, Sveta Petka, Sveta Marija, Sveti Nikita, Sveti Haralampi, Sveti Pantelejmon i drugi. Nekoi od porano poseduvanite mo{ti se ukradeni za vreme na komunisti~koto nevreme. Povremeno, posebno za vreme na golemi praznici, mo{tite ispu{tat miro so preubav miris koj se ~uvstvuva i niz stakloto pod koe se polo`eni.

Manastirot se ~uva od Zavodot za za{tita na spomenicite. Ima i ~uvar. I navistina za{titata na Manastirot se poka`uva pove}e od neophodna ne samo poradi vrednite duhovni i nacionalni bogatstva {to se ~uvaat vo nego, tuku i poradi ispadite na islamski fanatici i nacionalisti.

Manastirot se ocrtuva kako eden od centrite na vozobnovenoto mona{tvo vo Republika Makedonija. Prestojot vo nego e sepak ne{to {to ne mo`e da se raska`e. Mo`e samo da se prepora~a.



[tube]Rft-eaqv3aA[/tube]
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот
darko prosev
Newbie
Newbie


Број на мислења : 18
Age : 41
Registration date : 2008-05-11

ПишувањеПредмет: Re: Македонски манастири   23rd Мај 2008, 12:54

"SV. JOAKIM OSOGOVSKI"



Na oddale~enost od pet kilometri od gradotKriva Palankasmesten na padinite na Osogovskite Planini se nao|a manastirot "Sv. Joakim Osogovski". Odej}i po krivulestiot pat, koj vodi do manastirot ne mo`ete, a da ne se voodu{evite koga pred vas }e se pojavi manastirskiot kompleks, koj skrien vo gustoto zelenilo pretstavuva prijatno mesto za odmor i po~inka. Skrien vo pregratkite na majkata priroda, manastirot nudi bla`eno ~uvstvo na duhoven mir i spokojstvo. Vo toj prostor daleku od gradskata vreva mo`ete samo da u`ivate vo ~istiot planinski vozduh i da po~uvstvuvate kako nekoja natprirodna sila zra~i od nemite gradbi i ve vra}a vo minatoto, toga{ koga na tie prostori `iveel pustinikot Joakim.

"SV. JOAKIM OSOGOVSKI" NIZ VEKOVITE

Od istoriski izvori doznavame deka manastirot bil podignat u{te vo edinaesettiot vek, vo vremeto koga `iveel Joakom Osogovski. Denes, od prvobitniot manastir ne se nao|aat nikakvi tragi, a na istoto mesto e podignat manastir so manastirska crkva od ponovo vreme. Vo `itieto na Joakim Osogovski se veli deka za vreme na vladeeweto na vizantiskiot imperator Manojlo Komnen nekoj sve{tenik Teodor od s. Osmir Dol Ov~epolsko, ostanuvaj}i vdovec, se zamona{il i osnoval manastir vo neposredna blizina na dene{niot manastir "Sv. Joakim Osogovski", posvetuvaj}i go na Joakima. Manastirot go nosel imeto Sarandapor, koe go dobil po imeto na mesnosta kade {to e graden manastirot.

Vo istoriskite hroniki manastirot za prvpat se spomenuva vo vrska so posetata na bugarskiot car Kalojan (1196-1207), dodeka vo Karlova~kiot letopis od 1503 godina se veli deka go podignal srpskiot kral Milutin. Verojatno se misli pove}e na nekoja popravka, otkolku na negovo podigawe. Za manastirot se vrzani i dve zna~ajni poseti od visoki dostoinstvenici i toa vo1330 godina koga do{ol Stefan De~anski da se pomoli za pobeda vo borbite {to gi vodel kaj Velbu`d (]ustendil) so bugarskiot car Manoilo [i{man i posetata na turskiot sultan Mehmed II vo 1463 godina, koga go napu{til Velbu`di i se nao|al na pat za osvojuvawe na Bosna.

Vo tekot na svoeto opstojuvawe poto~no vo petnaesettiot vek monasite bile prinudeni da odat duri do Dubrovnik da baraat materijalna pomo{ od Dubrova~kata Republika za odr`uvawe na manastirot, koj bil osiroma{en. Ve}e eden vek podocna vo 1586 godina, manastirot silno nastradal vo zemjotres i }ustendilskiot mitropolit Visarion re{il da odi po pomo{ duri vo Moskva. Po obnovuvaweto, odnosno kon sredinata na sedumnaesettiot vek (1643 god.) manastirot se nao|a vo svojot rascut, a za toa svedo~i i faktot koga vo 1686 godina arhiepiskopot Arsenie III od Veles, do{ol vo manastirot, bil voshiten od bogatstvoto i ubavinata na manastirot, gi zapi{al site predmeti i gi prokolnal site onie {to }e posegnat po negoviot imot. Me|utoa periodot na cuteweto na manastirot ne trael pove}e od eden vek taka {to toj sosema zapustel kon sredinata na osumnaesettiot vek, a za negovata obnova pravele pre~ki i turskite vlasti. Vo devetnaesetiot vek crkvata e `ivopisana, a vo toj period obnovena e i starata manastirska ednokupolna crkva "Sv. Bogorodica", podignata verojatno vo XVI-XVII vek.

Dene{nata soborna crkva, {to e so dvanaeset kupoli, od koi pet pogolemi i sedum mali, podignata e vo 1847/51 godina od esnafite na Kriva Palanka i minimalna pomo{ na okolnite sela. Manastirskite konaci i golemata trpezarija, kako i drugite pomo{ni zgradi, govorat za intenzivniot mona{ki `ivot vo periodot na turskoto ropstvo, a denes tie slu`at za prestoj na patnicite namernici, koi doa|aat da se odmorat i da se voshituvaat na prekrasnite ubavini na manastirot.

GOLEMIOT SOBOR NA 28 AVGUST

Sekoja godina na ovoj den kon manastirot "Sv. Joakim Osogovski" se sleva reka lu|e, koi go slavat i veli~at spomenot na pustono`itelot Joakim, za koj se veruva deka gi lekuva bolnite i du{ite na onie {to so vera mu pristapuvaat. Na toj den, 28 avgust Golema Bogorodica, utroto se slu`i crkovna slu`ba, a vo docnite ve~erni ~asovi se sobira narod re~isi od site krai{ta na Makedonija da zapali sve}a za zdravje i vo ~est na Svetecot


[tube]OcT3vjkvJoM[/tube]
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот
Sponsored content




ПишувањеПредмет: Re: Македонски манастири   Today at 16:47

Вратете се на почетокот Go down
 
Македонски манастири
Преглед на претходна тема Преглед на наредна тема Вратете се на почетокот 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum:Не можете да одговарате на темите во форумот
MACEDONIA FORUM - MAFF :: Hristijanstvo-
Отиди до: